E sad, inficirana ovim virusom, često recikliram sve i svašta, a po najviše svoje vreme. Verujem da su u istom položaju i sve druge žene opterećene mnogobrojnim obavezama na poslu, u kući i porodici, opterećene ali i spremne da izdvoje mali komadić dana ili noći za svoje potrebe i sklonosti. E, upravo je taj mali komadić vremena proizvod reciklaže, ono što dovitljivošću i tvrdoglavošću osvojiš kao "Grand slam". Još kad se ispostavi da si za tih par sati odradio posao koji te dugo tišti, osećaš se ko Đoković kada osvoji Roland Garros.
VIŠNJIČICA
Sapun,ovaj ovde, taj i takav, nastao je kao nus proizvod jedne mlade višnje koja je preterano rodila.
O, ne, nema u ovom sapunu soka od višanja, pa čak ni mirisa višnje! Sapun je dibi-dus sapun i dibi-dus normalan rezultat saponifikacije. Dizajn mu je, uslovno rečeno, takođe, dibi-dus, sve ostalo je pitanje spleta okolnosti, onakvih kakve samo život može da stvori! :)
Sad, neka sumnjičava dušica će reći:"Ih, ko da mi je pa to nešto! Nalivala sapun u slojevima, zamutila raznije mica, pa se raskokodakala!"
A ja, odma* da mu kažem:"Kad si tako pametan, majčin sine, ajde ti, pa nalivaj! Al da bude "pod konac!"
Šalu na stranu, nije ovo neki nauk, samo je potrebno ispoštovati par caka i to je to!
Šta je sve potrebno da bi uradili sapun u slojevima "pod konac" :
1. Slobodan dan na poslu
2. Crveno slovo u crkvenom kalendaru
3. Ukućani "kud koji mili moji", a oni što nisu, napojeni i namireni
4. I...kanturača vrhom puna višanja ( u krajnjem roku da se očiste i spreme u zamrzivač)
plus... 5. Dijagnoza u glavi
Sklopilo se meni sve, i "Crveno slovo" i prazna kuća i vreme da uradim sapun lagano i s ljubavlju nepomućenom, al cvrc!... dođoše višnje, hitno da se otkošte i to boga mi, skoro dvaes kila!
Piii, majku mu, što me neće, pomislih u sebi razočarano. Gledam one višnje, pa sve guckam knedlu u grlu. Krivo mi! A ko još voli da čisti višnje i meditira nad njenim sokovima, košticama i plodovima blizancima! Uz to...poremetiše mi sapun! Višanja je toliko da ni Hudini ne mož da se izvuče.
Totalni očaj i adrenalin koji izoštrava percepciju i gle čuda: Hudini i ja - ko prsta dva!
Rešim ti ja da višnje očistim i sapun napravim. A da bi to uradila, potrebno je da jedan posao podržava drugi. Sad ili nikad, vreme je da uradim sapun u slojevima, a da dan ne izgubim ( jer za ovakav sapun potreban je skoro ceo dan) Poenta je izliti sloj, sačekati pola sata, pa opet; umuti, izlij, sačekaj.
Receptura je moja omiljena za "beli sapun":
Ricinus 5%
Kokos 20%
Mast 45%
Goveđi loj 30%
popust 3%, odnos H2O i NaOH 2:1
Radila sam ture od po 100 gr ulja. Sama priprema sapuna išla je brzo, ovde je sve u čekanju da se sloj stegne dovoljno. Pola sata je optimum za ovu recepturu. Za neku drugu verujem da treba duže ili kraće ( ipak ni za čist kokos nije preporučljivio kraće od pola sata). U periodu čekanja da se sloj stegne, udri Daro po višnjama! I tako red sapuna, pa red marelice! Čistm višnje i razmišljam o hromatografiji i uklapanju susednih boja, kombinujem i strepim nad ishodom. Pa, recite, ko da mi ne pozavidi!
Negde oko sedmog sloja i 12-e kile višanja počinje da mi "puca film", što zbog slojeva, što zbog višanja. Al ne dam se ja! A jel majka rodila junaka?! Boga mi, jeste!
I tako ti ja u neko doba završih i sapun i višnje, a uveče i kolač sa višnjama. Sapun je ušao u gel bez problema iako je mrcvaren ceo dan, a ja sam zaključila da se vredi boriti za svoje čak i kad ti na kvarnjaka uvale da očistiš "jupolku" višanja. Tu noć sanjala sam da sam Hudini! :)
S ljubavlju Dara
